Kontaktirajte nas

ŽIVOT

Zadrugari potražuju oko 200.000 hektara

Objavljeno

on

VOJVODINA – Blizu tri hiljade zadrugara, okupljenih u više od 60 zadruga, traži da im se vrati na korišćenje skoro 200.000 hektara zadružne zemlje, oduzete tokom, kako kažu, nezakonite privatizacije. Zbog toga što sudski sporovi traju skoro 20 godina, a sve pravne instrumente u Srbiji su iscrpli, Savez udruženja akcionara Vojvodine (SUAV) nedavno je uputio žalbu Evropskom komitetu za socijalna prava u Strazburu.

Oko 200.000 hektara zadružne zemlje je uzurpirano “pretvaranjem” u društvenu imovinu, koja je tokom privatizacije prodata biznismenima. Na taj način oštećeno je oko 10.000 porodica u Vojvodini”, kaže za InfoNet Vojvodina Veselin Muhadinović, predsednik SUAV.

U ministarstvu poljoprivrede kažu da su svesni problema koji su nastali tokom privatizacije, te da veruju da će taj problem biti rešen bez strane arbitraže.

“Neki zadrugari nisu mogli da dokažu vlasništvo onoga što su unosili u zadrugu, pa su mnogi i danas u sudskom sporu. Značajan je i broj onih koji su svoje pravo dokazali. Svesni smo koliko su zadruge uticale na razvoj agrara i koliko i uspešnih zadruga i danas imamo. Zato nam je u interesu da ovaj problem bude rešen bez strane arbitraže. Verujem da ga, uz dobru volju, možemo rešiti unutar naše kuće”, kaže pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić, koji je pohvalio saradnju resornog ministarstva sa Zadružnim savezima Srbije i Vojvodine.

Ranije su, pak, zadrugari najavili da će se obratiti i Evropskoj komisiji u Briselu, te da će i republičkom tužilaštvu podneti krivičnu prijavu protiv Katastra nepokretnosti.

Zato što niko od nadležnih u Srbiji godinama ne rešava ovaj problem, a mi zadružnu zemlju ne možemo da vratimo na korišćenje, obratili smo se Evropskom komitetu za socijalna pitanja u Strazburu. Sledeći korak je Evropska komisija u Briselu, gde ćemo se pozvati na kršenje Poglavlja 23, koje podrazumeva poštovanje osnovnih ljudskih prava i borbu protiv korupcije. Zbog toga što su nezakonito pripisivali zadružnu zemlju na privatna lica i firme, podnećemo i krivičnu prijavu Tužilaštvu protiv Katastra nepokretnosti”, najavio je Muhadinović.

Po odredbama zakona iz 1990. i 1996. godine samo deo zadružne imovine vraćen je zadrugama.

Procenjuje se da je oko 70.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, koje su zadruge svojevremeno unele u organizacije udruženog rada, izdvojeno i vraćeno zadrugama po njihovom ponovnom osnivanju, dok je oko 130.000 hektara ostalo u društvenim preduzećima.

Veselin Muhadinović, predsednik Saveza akcionara Vojvodine

Postupci povraćaja imovine zadrugama bili su dugotrajni, sprovođeni pod uticajem političkih i drugih interesa, koji su bili suprotni interesima zadruga, što je sve rezultiralo lošim sprovođenjem Zakona o zadrugama u delu imovinskih pitanja.

Jelena Nestorov, iz Zadružnog saveza Vojvodine, koja je bila član Radne grupe za izmene Zakona o zadrugama, iz 2015. godine, u izjavi za InfoNet Vojvodina, navodi šta je još doprinelo umanjenju zadružne imovine u odnosu na period pre pripajanja zadruga društvenim preduzećima.

Jedan od razloga se odnosi na procese privatizacije kapitala društvenih preduzeća, koji su se odvijali uporedo sa sprovođenjem tadašnjih propisa o povraćaju zadružne imovine. Naime, u procesima privatizacije veliki deo imovine koja je po svom poreklu zadružna, prenet je novim vlasnicima kapitala, umesto vraćanja te imovine zadrugama. Pri tom su zadruge većinom gubile postupke za povraćaj imovine nakon promene vlasnika kapitala”, objašnjava Nestorov.

Jelena Nestorov, Zadružni savez Vojvodine

Nestorov napominje da sama činjenica da zadrugari koji polažu pravo na određenu imovinu, a koja više od 20 godina nemaju u posedu, govori kolika šteta im je naneta.

“Najviše je oštećena zadruga. Nije ni kupac kapitala kriv za ovo, već država koja je prodavala ovu imovinu, iz koje prethodno nije bila izuzeta zadružna svojina”, objašnjava Nestorov.

Foto: DEker

Na nepoštovanje Zakona o privatizaciji i Zakona o poljoprivrednom zemljištu ukazivao je i Savet za borbu protiv korupcije.

U svom izveštaju o privatizaciji i raspolaganju poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini, koji je dostavljen Vladi Srbije, Savet navodi da nepoštovanje ta dva zakona za posledicu ima da je desetine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta promenilo status iz javne u privatnu svojinu bez ikakve naknade. To je učinjeno samo na osnovu potvrde Agencije za privatizaciju da je kupac društvenog kapitala izmirio obaveze iz kupoprodajnog ugovora.

Naznačeno je da je pritom kupac ispunio obaveze za imovinu “koja nije mogla obuhvatiti zemljište, jer je prodavac imao samo pravo korišćenja na zemljištu, koje je mogao preneti na kupca, a ne pravo svojine”.

Savet je ukazao da je pretvaranje javne svojine na poljoprivrednom zemljištu u privatnu uzrokovalo nesagledivu štetu.

Razmere te štete nije bilo moguće utvrditi imajući u vidu da Republički geodetski zavod 2017. godine nije želeo da dostavi poslednje podatke o statusu svojine na poljoprivrednom zemljištu nakon postupka privatizacije”, naveo je Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju o privatizaciji i raspolaganju poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini, koji je dostavljen Vladi Srbije.

Izvor: InfoNet Vojvodina

Reklama

Tag