Kontaktirajte nas

ŽIVOT

Siniša Mali vodi svoje stado, rizikuje čak i bankrot

Objavljeno

on

Foto: Tanjug / Siniša Mali

KUCURA – “Ako nemate novca da pokrenete biznis, ako nemate ni od koga da zajmite, jedno uvek imate i jedno vam je uvek dostupno – vaša lična radna snaga, vi sami. Uložite prvo to, od srca, ostalo će doći vremenom, a čak i vremenu morate dati vremena. Naučite da gubite sve zbog samo jedne greške, ali ne odustajte”.

 

Zvuči kao motivacioni govor profesionalnih predavača, ali nije. Ovo je izgovorio 23-godišnjak iz Kucure, kod Vrbasa, Siniša Mali. Stočar, povrtar, mladić koji ima bogat društveni život, voli izlaske, aktivan je na socijalnim mrežama, student treće godine Poljoprivrednog fakulteta i za samo pet godina uspeo je da oformi poljoprivredno gazdinstvo, na kojem bi mu pozavideli i mnogo stariji i iskusniji paori.

Odrastao je u domaćinstvu sa farmom koza, još kao dete znao je da će se baviti poljoprivredom i stočarstvom. Oduvek je znao i da će završiti fakultet, a posle studija se vratiti u rodno selo, baviti se stočarstvom i poljoprivrednom proizvodnjom.

Od omiljenog jareta do velike farme

Foto: Tanjug / Siniša Mali

“Od malih nogu sam na gazdinstvu, koje i nije previše veliko. Radimo malo zemlje, bavimo se proizvodnjom povrća  a od malena sam zaljubljenik u životinje, pa smo naše prve jariće kupili još kad sam bio u osnovnoj školi. Tada smo držali stoku samo za naše potrebe, nismo širili stado i tek po neko jare, koje bismo baš jako zavoleli ostajalo je na domaćinstvu. Kada smo tako došli do devet grla, shvatio sam da je to mnogo za nas, a malo za tržište”, kaže Siniša Mali za InfoNet Vojvodina.

Na njegovoj farmi danas ima 50 grla, a ukoliko prođe na pokrajinskom konkursu za mlade poljoprirvednike, uvećaće svoje stado za još 15 grla umatičenih alpskih jarića.

“Nadam se da ću, kada se ojare, dobiti pravo prečeg zakupa državnog zemljišta. Time bi bio nadomešten nedostatak zemljišta u zakupu i vlasništvu. To zemljište ovde masovno uzimaju veliki poljoprivrednici koji se bave suvim ratarenjem i, po mom mišljenju, polako, ali sigurno slabe kvalitet i potencijal našeg plodnog bačkog zemljišta”, analizira Siniša Mali.

Prodaje i mleko i sir, prodaje uglavnom u Novom Sadu, čije tržište je već osvojio. Eksperimentiše sa raznim ukusima, pa osim dimljenog sira s tucanom paprikom, pravi i onaj sa dodacima čokolade, sušenog voća i belog i crnog luka. Ideja je da ima originalan proizvod sa farme, a da ga prodaje na imanju koje će pretvoriti u turističku natrakciju.

Foto: Siniša Mali / Sir

“Imam ono o čemu neko sanja”

Koliko u stočarstvu i poljoprivredi, Siniša je jednako uspešan i na studijama. Prvu godinu završio je u junu, drugu takođe u roku, a onda je pauzirao. Posao je značajno razradio, pa je fakultet morao da pričeka. Od studija, ipak, ne odustaje, mada je svestan da “taj jedan papir i pečat na diplomi” ne garantuju uspeh.

“Dok sam studirao, upoznao sam brojne stručnjake, obrazovane ljude u ovoj oblasti, koji rade u privatnim firmama i vrlo su nezadovoljni platom, koja je jako mala naspram obima posla koji obavljaju”, objašnjava nam Siniša Mali.

Kaže i da je njegov prijatelj, sa diplomom Poljoprivrednog fakulteta, napustio posao u privatnoj firmi i otišao na Kopanonik da živi sa devojkom i gaji ovce.

“Njegov rezon je bio da će na planini od stočarstva živeti bolje i isto zarađivati kao kod privatnika, ali će biti i spokojniji. To me je navelo na dva zaključka – da ni sa diplomom nije sve sjajno i bajno i, drugo – da ja već sada imam ono o čemu neko samo sanja, imam svoje domaćinstvo, stado i razrađenu poljoprivrednu proizvodnju i da to moram da poštujem, iskoristim i razvijem još više”, kaže ovaj 23-godišnjak.

Trostruko veća zarada za isto radno vreme kao kod privatnika

Često upoređuje posao na domaćinstvu sa onim u privatnoj firmi, gde radni dan traje osam, negde i 12 sati.

“Svaki posao koji radite vredno i pošteno, može doneti profit, srazmeran trudu koji ste uložili”.

“Ako kvalitetno toliko isto vremena posvetiti radu u domaćinstvu, siguran sam da možete zaraditi i ttrostruko veću platu nego onu koju vam privatnik daje. Naravno, morate razumeti da nećete u startu imati tolika primanja mesečno, jer pokretanje biznisa iziskuje uspone i padove, razočarenja i prirvemena odustajanja, ali morate biti rešeni da uspete i uporni”, savetuje Siniša Mali.

“Carsko drvo” – garantovan profit

Foto: Agrobiznis-magazin / Siniša Mali

Roditelji ga uvek podržavaju, ali su često i vrlo nepoverljivi prema Siniši. Priznaje da je sam generator takvog roditeljskog nepoverenja, jer “uvek sve radi na svoju ruku, ne sluša nikoga”.

“I dok sam bio dete, bio sam samovoljan, u smislu da sam sve radio na svoju ruku, nikada ništa po nekom naređenju. Često su me kritikovali i govorili da neke stvari ne smem da radim, dok prvo ne pitam starije, a ja to, naravno, nikad nisam poštovao”, uz osmeh nam priča Siniša i zaključuje, “mada, iskreno, i dan-danas, kad sam mnogo stariji i zreliji ne vidim u čemu je problem za sve što sam kao klinac radio”.

Roditelji su bili nepovreljivi i kada im je, pre pet godina, saopštio da je kupio sadnice paulovnije, takozvanog “carskog drveta”. Rekli su mu “da samo gubi vreme s tim”. Paulovnija je visoko ukrasno, medonosno drvo, veliki proizvođač kiseonika, a koriste je i kao ogrev i sirovinu za nameštaj, delove automobila, aviona i brodova. Od njenog hranljivog lista proizvođači prave silažu i senažu za domaće životinje. Sve to Siniša je vrlo dobro znao pre nego se upustio u posao sa “carskim drvetom”.

“Već u drugoj godini uzgoja paulovnije bio sam dovoljno konkurentan i među mnogo iskusnijim uzgajivačima. Proizvodim oko 20.000 sadnica godišnje i prodajem širom Srbije. Svi klijenti koji su pratili moje savete danas su prezadovoljni porastom”, kaže Siniša. Onima koji planiraju da uzgajaju paulovniju skreće pažnju na lažne priče pojedinih trgovaca.

“Mnogi trgovci paulovniju predstavljaju kao brzu zaradu, kao drvo kome nije potrebno održavanje. Postoje čak i lažni hibridi i lažno seme, koje neverovatno brzo klija, ali ako nasednete na takvu priču, vrlo brzo ćete videti da ste nasamareni, a taj ko vam je to prodao više vam se neće javljati na telefon”, upozorava Siniša.

Ako paulovniju, kaže Siniša Mali, profesionalno i odgovorno održavate, ona može doneti dobar prirast, a kvaltietno stablo odličan profit.

“Ministre, učite od paora”

Foto: Agrobiznis-magazin / Siniša Mali

Krađa identiteta, ono na šta policajci prvo pomisle kad legitimišu Sinišu Malog. Takve situacije Sinišu zabavljaju, a policajce njegova lična karta zbunjuje.

“Svakakvih situacija je bilo, od onih da mi proveravaju identitet, do pitanja da li poznajem Aleksandra Vučića, jer je to valjda logično da, ako se neko zove Siniša Mali da onda sigurno poznaje Vučića”, kaže u šali imenjak i prezimenjak novoizabranog ministra finansija, a donedavnog gradonačelnika Beograda Siniše Malog.

Kaže da imenjaka ne bi savetovao da se ugleda na njega, jer bi lako mogla da bankrotira državna kasa.

“Ulažem sve što imam u širenje posla, bar deset puta godišnje nađem se u situaciji da mi fali novca, a samo jednom da mi ostane viška, što svakako ne bih savetovao novom ministru. Kada bi baratao našim novcima, kao što ja baratam mojim, moguće da bi nam država bankrotirala”, kaže u šali Siniša Mali. Napominje, ipak, da bi svi ministri trebalo da uče od paora kako se radi, da vode državu onako kako paor vodi svoje gazdinstvo.

Reklama

Tag