Kontaktirajte nas

ŽIVOT

Nacisti iz Srema sude kao maloletniku za zločine u Aušvicu

Objavljeno

on

Bivšem pripadniku SS divizije Johanu H. (94), rodom iz Rume, prema odluci Javnog tužilaštva u Štutgartu, biće suđeno kao maloletniku, piše Blic. Johan H. optužen je početkom juna u Nemačkoj za smrt najmanje 13.335 ljudi u zloglasnom logoru Aušvic.

Njemu će se, prema odluci javnog tužilaštva u Štutgartu, suditi kao maloletniku, jer je u vreme počinjenog krivičnog dela imao 19 godina. Prema navodima optužnice, Johan H. je osumnjičen da je u periodu od decembra 1942. godine do januara 1943. godine direktno odgovoran za ubistvo 13.335 ljudi, koji su u tom periodu dovođeni u logor.

Kako je objašnjeno u optužnici, u pomenutom periodu u Aušvic je stiglo 15 kompozicija vozova sa zarobljenicima, a Johan H. je radio u smenama kao čuvar i odlučivao o njihovoj sudbini, odnosno određivao je ko je radno sposoban. “Nesposobni” su odmah slati u gasne komore.

Johan H. je na saslušanju potvrdio da je bio član SS divizija i da je bio čuvar u Aušvicu, ali je naglasio da nije znao da se tamo odvijaju masovna ubistva.

Rođen u Sremu

Ovaj optuženi zločinac rođen je u Rumi 29. marta 1923. godine kao pripadnik manjine podunavskih Švaba u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.

Prema nezvaničnim informacijama, Johana je u SS divizije regrutovao njegov stric Jozef H., koji je bio oficir u tim zloglasnim jedinicama, a koga su razotkrili lovci na naciste iz Centra Simon Vizental 2000. godine.

Bečki „Kurir“ ranije je navodio da je Johan H. bio član glavnog osoblja, koje je bilo angažovano po sistemu rotacije. Njegovo ime takođe se nalazi i na listi ratnih zločinaca sastavljenoj od strane savezničkih snaga pod rubrikom „zlostavljanje“.

U vreme kada je Državno tužilaštvo u Velsu pokrenulo istragu protiv Johana H. (2013) mediji su prenosili i da je iz Aušvica potvrđeno da je u tom logoru službovao jedan muškarac istog imena.

Prema nezvaničnim informacijamam, jedan atest potvrđuje da osumnjičeni, koji živi na teritoriji opštine Eferding, nije u stanju da izađe pred sud. Bečki „Kurir“ je tada, ipak, pisao da postoji sumnja da pravosuđe iščekuje „biološko“ rešenje slučaja.

„Ako je to tačno onda je to veoma uznemiravajuće“, rekao je Vinfrid Garča, šef ustanove za istraživanje posleratnog pravosuđa u Dokumentacionom arhivu austrijskog otpora (DoeW).

Johan H. otkriven slučajno

Čitav slučaj otkriven je sasvim slučajno, na osnovu istrage i prijave fizičkih lica, izjavio je na početku istrage predsedavajući Komiteta Mauthauzen Vili Mernji. Prilikom jedne političke diskusije na privatnoj proslavi jedan od prisutnih je tvrdio da je njegov deda bio čuvar u Aušvicu. Na to je odmah reagovao Štefan Bruger.

„Odmah sam pomislio da mora nešto da se učini, i da je moja moralna obaveza da istražim šta je tačno radio taj muškarac“, kazao je Bruger.

On je potom zatražio pomoć od profesora na bečkom Univerzitetu Johanesa Kramera čija je pretraga 10. februara 2012. godine okončana i predata tužilaštvu u Velsu. Tokom provere sumnje, Kramer je došao do dokaza koji ukazuju da je osumnjičeni pomagao u izvršenju ubistava.

Nacista iz Nove Pazove preminuo pred početak suđenja

Johan H. je jedan od poslednjih otkrivenih nacista sa ovih prostora, nakon Josiasa Kumpfa, rođenog u Novoj Pazovi, a osumnjičenog za smrt preko 8.000 Jevreja u logoru Treblinka. Kumpf je nekažnjen doživeo 84 godine i preminuo 2009. u Beču, neposredno pred početak suđenja za zločine.

Foto: ABLUTEAU.WORDPRESS.COM

2009. javnost je uzburkao slučaj Josiasa Kumpfa, nekadašnjeg čuvara u koncentracionom logoru proteran 2009. iz SAD u 83. godini života. Proteran je, jer je prilikom ulaska u tu zemlju 1953. prećutao da je bio pripadnik SS “mrtvačke glave” jedinice.

“Njegov advokat je tada insistirao da Kumpf bude proteran u Austriju, a ne Nemačku, jer mu u Austriji ne može biti suđeno”, izjavio je ranije medijima Vinfrid Garša, šef odseka za istragu posleratne pravde u Dokumentacionom arhivu austrijskog otpora.

Kumpf je pred kraj rata bio mlađi od 21 godine, pa je, prema zakonu koji je štitio mlade, kapitalni zločin za koji se tereti zastareo. List Blic navodi da, prema podacima koje je izneo BBC, manje od 50 čuvara iz Aušvica, od 6.500 koliko se pretpostavlja da ih je preživelo rat, osuđeno je za svoje zločine.

Poslednji među njima, Oskar Groning, osuđen je na četiri godine zatvora zbog saučesništva u ubistvu 300.000 Jevreja u Aušvicu. On je umro pre tri meseca u 96-oj godini u Nemačkoj i nije video dana zatvora.

Reklama

Tag