Kontaktirajte nas

ŽIVOT

Kako su jedan frižider i jedna dečja rečenica promenili život iz korena jednog Novosađanina i njegove porodice

Objavljeno

on

SRBIJA/NORVEŠKA – “Čemer i jad u Srbiji nadvladali su sve ono što smo sticali prethodnih decenija u našoj zemlji, u našem gradu. Sve smo to ostavili i počeli drugi, lepši, mirniji život u Norveškoj”. U tu jednu rečenicu mogla bi stane životna priča Zlatka Milanovića, iz Novog Sada i njegove porodice.

U razgovoru za InfoNet Vojvodina Zlatko nam opisuje kako je izgledao odlazak iz Srbije, šta su time dobili, da li su i šta izgubili, upoređuje životni standard u Norveškoj i Srbiji (naglašava da se to ne može porediti), otkriva šta je bila prelomna tačka za takvu životnu odluku.

“Nisam od muke mogao zaspati cele noći”

Zlatko je prethodnih pet godina u Srbiji svakodnevno radio dva posla, od šest do 23 sata. Njegova supruga dobijala je poslove, koji su trajali najduže dva, tri meseca.

“Nismo posustajali zbog naših troje dece, bez obzira na to koliko je naporno bilo. Sve do jedne večeri”, počinje svoju priču Zlatko Milanović.

Zlatko Milanović sa ćerkama, Foto: Privatna arhiva

“Stigao sam kući oko jedanaest uveče, slomljen od napornog fizičkog rada tog dana. Dočekala me je najstarija ćerkica sa rečima “tata, gladna sam”, držeći vrata od frižidera otvorenim, a frižider potpuno prazan. Bukvalno i potpuno prazan”, priseća se Zlatko dana i događaja, koji je iz korena izmenio život njegove porodice.

Kaže da, iako je sve to odavno iza njih, da se i danas jasno seća osećaja besa i tuge, koji ga je prožimao te večeri.

“Tada mi se srce steglo od tuge i besa. Besa na sebe i na sve što me okružuje, jer sam tada konačno uvideo da u Srbiji zaista nema nikakve nade da će bilo šta biti bolje. Da je nemoguće obezbediti osnovnu životnu egzistenciju svojoj deci, a da nisi sa one strane zakona i sa one druge strane svih osnovnih moralnih načela”, kaže Zlatko.

Porodični izlet, Norveška, Foto: Privatna arhiva

Svestan je, kaže, da ima i u Srbiji svetlih primera, da porodice žive pristojno od poštenog rada, ali da su takvi slučajevi retki.

Nisam od muke mogao zaspati celo to veče. Ujutru sam skuvao kafu za suprugu i mene, tako što sam jedva nagrebao sa dna kutije kafu koja mi je tada bila kao lek. Uz tu kaficu, u dvorištu sa mojom suprugom, doneli smo odluku – da pod hitno moramo napustiti sve što smo do tog dana gradili i sticali u Srbiji. Jednostavno, čemer i jad društva u Srbiji je konačno svojim voljom nadvladao sve ono dobro čega smo se sećali i svega onoga čemu smo se nadali u ovoj zemlji”, kaže sagovornik InfoNeta.

Kad se kockice poklope

Milanovići su se u Norvešku preselili nakon što je Zlatko dobio poslovnu ponudu i priliku da se dokaže u jednoj norveškoj kompaniji.

“Mogao bih reći i da su se malo kockice poklopile u smislu da smo supruga i ja godinama već razmišljali o preseljenju. Da našoj deci omogućimo da odrastaju i školuju se u nekom normalnijem društvu”, kaže Zlatko Milanović.

Otišla je cela porodica. Lakše se, kaže, prolazi kroz sve životne izazove kada je porodica na okupu.

“Deca su se adaptirala, mogu slobodno reći na naše veliko iznenađenje, već od prvog dana škole. Ovde je potpuno drugi svet, potpuno drugi sistem vrednosti u odnosu na Srbiju i ovde deca žive i uživaju u detinjstvu i aktivnostima slično kao i mi, tj. naše generacije osamdesetih godina”, kaže Zlatko.

Ivana Milanović sa ćerkom, Norveška, Foto: Privatna arhiva

Deca neverovatno brzo uče, kaže Zlatko, dodajući da se to pogotovo vidi kada je savladavanje jezika u pitanju. Nakon tri meseca u ovoj skandinavskoj zemlji, počeli su da govore norveški. Kaže da im veliku podršku daju drugari i nastavnici u školi.

“Škola i školski sistem je dosta jednostavniji od onoga u Srbiji. Dosta je praktičniji i zaista prilagođen deci u svim uzrastima. Kod dece se razvija praktičnost u rešavanju problema. Osim toga, od malih nogu se kod dece u školi i kod kuće razvija suživot sa prirodom kao način života”, objašnjava ovaj Novosađanin.

Knjige, pribor, ekskurzije u Norveškoj besplatni

Roditelji đaka u Srbiji, u kojoj je Ustavom garantovano besplatno školovanje, pre početka svake školske godine prave finansijske gimnastike, ne bi li detetu kupili komplet udžbenika. Posebna muka i posebna priča su ekskurzije i tzv. škole u prirodi, koje koštaju kao prosečno letovanje za celu porodicu. Svega toga se sećaju Zlatko i njegova supruga iz vremena kada su živeli u Srbiji. Posebno ih raduje što je takva praksa po školama sada iz njih.

“Sećam se odlično kako su u Srbiji izgledale te ponude za razne ekskurzije i škole u prirodi, koje su slale turističke organizacije, a škole prijateljski prihvatale. To je odlično razrađen sistem na relaciji turističke agencije-škola-učitelji. Oni se dogovore, a roditeljima, bez da ih išta pitaju, samo ispostave ponudu. Dete kuka i plače, jer želi da ide, a roditelji da bi to isfinansirali narednih nekoliko meseci grcaju u dugovima i pri tom se osećaju, da tako kažem, kao ovce za šišanje”, priseća se naš sagovornik.

Foto: Privatna arhiva

Kaže da takva, čak ni slična praksa, u Norveškoj ne postoji.

“Ovde, u Norveškoj, knjige, pribor i sve što je potrebno za školu, sve je besplatno. Svake nedelje, jedan dan učenici provode u prirodi. To se ovde zove škola u prirodi, ona je deo školskog programa, naravno, besplatna je i izvode je bez obzira na vremenske uslove. Česti su i jednodnevni izleti, koje ovde nazivaju “Ut dag”. Oni su, takođe, besplatni”, kaže Zlatko Milanović.

U Norveškoj je, kaže, da u višim razredima u školi, recimo od sedmog razreda, pa do kraja studija, važe mnogo stroža i zahtevnija pravila, nego što je to slučaj u Srbiji.

Životni standard u Norveškoj – jedna plata ostaje za “štek”

Što se tiče posla, generalno, posla bukvalno ima na sve strane i svaka ko želi da radi, brzo i lako će pronaći posao, kaže Zlatko.

Od svakog posla može da se zaradi i živi dostojanstveno i bez brige”, objašnjava on.

Kaže da su kvalifikacije i obrazovanje veoma bitni kod pronalaženja posla.

“Ali isto tako, najbitnije je to da se pokažeš praktično, što se kaže – u ringu. Pružiće ti priliku i pustiti te da vide šta i koliko ti u stvari umeš da radiš. Oni, Norvežani, vole da kažu – prezentuj svoje znanje”, kaže Zlatko.

U Srbiji postoji uvreženo mišljenje da oni, koji se odavde odsele, da u inostranstvu ne prezaju ni od kakvog posla, te da rade one poslove koje u Srbiji ne bi nikada. Naš sagovornik kaže da toga ima i u Norveškoj, ali da je takva pojava lako objašnjiva i logična.

Foto: Privatna arhiva

“Da, ima i toga, ali to je jednostavno objasniti. Počni da radiš ovde bilo šta i živećeš dostojanstveno, sigurno i ponosno. To isto radi u Srbiji, ali na dostojanstvo, sigurnost i ponos zaboravi”, objašnjava ovaj Novosađanin.

Kada je o životnom standardu Zlatko kaže da je, u tom smislu, Norvešku i Srbiju nemoguće porediti.

“Odnos primanja i troškova je takav da su troškovi, govoreći o kiriji ili rati za stan/kuću, komunalije, rata za auto, gorivo i hranu, negde u rasponu od 2/3 jedne mesečne plate. Naravno, na to u velikoj meri utiče i način življenja svakog pojedinca ili porodice. Suština je da, u porodicama gde oba supružnika imaju platu, da drugu platu slobodno možete preusmeriti na štedni račun, u celosti”, kaže Zlatko Milanović.

Deci i odraslima pojam agesije je potpuno nepoznat

Pokušavajući da opiše kakav je socijalni standard i život ljudi u Norveškoj, Zlatko koristi svega nekoliko reči.

“Ovde su svi nasmejani, rasterećeni. Na primer, deci, ali i odraslima, bilo kakav pojam agresije i agresivnosti potpuno je stran pojam”, opisuje ovaj Novosađanin.

Losovi, česti gosti u dvorištu porodične kuće Milanovića u Norveškoj, Foto: Privatna arhiva

Pitali smo našeg sagovornika da li je sa porodicom otišao zauvek iz Srbije?

“Kada doneseš odluku da odeš i napustiš sve što si steka, gradia i voleo, kada smo odlučili da porodično odemo i ostavimo naše najmilije, braću, sestre, majke, očeve, prijatelje, ulice, bulevare, Đavu, Štrand, Dunav i Fruškać, Najlon pijacu subotom, Zmaj Jovinu punu dece i ljudi u toplim letnjim večerima, tada odeš za stalno. Sve ti to negde u dubini duše jako nedostaje, a onda se trgneš i budeš srećan, jer znaš, da se početak ove naše priče, mojoj deci, mojoj supruzi i meni, neće više nekada ponovili”, zaključio je Zlatko Milanović.

Izvor: InfoNet Vojvodina

Reklama

Tag