Kontaktirajte nas

VIDEO

Misterije podzemlja Petrovaradinske tvrđave

Objavljeno

on

PETROVARADIN – Klatno pokreće sat na Petrovaradinskoj tvrđavi već četiri veka, a misterije Tvrđave više od pedeset godina pokreću mlade da testiraju svoje psihofizičke veštine upravo na ovom mestu.

Zid smrti ispod sata

Tačka odakle je počinjao da radi adrenalin, odakle se kretalo bajsevima i nabudženim apen četvorkama, pa išlo do kraja Tvrđave. Ta putanja vodila je preko bedema na Petrovaradinskoj tvrđavi, a takva igra klinaca sedamdesetih godina zvala se “Igra smrti”. Naziv je logičan, jer je svako od njih ozbiljno rizikovao život u slučaju pada u provaliju duboku nekoliko desetina metara. Interesantno je da nikada niko od onih koji su se upuštali u ovu suludu avanturu nije pao.

O svemu ovome, na početku razgovora, govori nam jedan od najvećih poznavalaca Petrovaradinske tvrđave, zaljubljenik u njeno podzemlje, Leon Šurbanović, iz UGRIP-a Urbane gerile ratnika iz podzemlja. Tako su nazvali udruženje koje su Leon i njegovi prijatelji oformili pre nekoliko godina. Razlog je bio jednostavan, da istraže podzemne tunele, ljudima približe sve njegove misterije i da od skrivenih tunela naprave nešto posebno.

Ala petrovaradinskog podzemlja

“Ovde počinje mreža podzemnih hodnika od 16 kilometara, u četiri nivoa. Tu počinju i najspektakularnije legende o podzemlju tvrđave. Najpoznatija je ona o mističnoj aždaji. Ali, u podzemlju sigurno je nećete sresti, ali oprezni morate biti”, mističan je i Leon.

Foto: DEker / Leon Šurbanović-UGRIP

Članovi UGRIP-a poznaju 90 odsto podzemlja. Kada bismo pokušali da sve ono što znaju o legendama, misterijama, istorijskim činjenicama i događajima “pretočimo” u film, on bi trajao nekoliko sati. Njihovo poznavanje podzemnih tunela od ogromne je pomoći onima koji se usude da sami krenu u istraživanje, bez pratnje. U takve avanture često kreću i najmlađi. Kada se izgube u lavirintu, tada na scenu stupaju upravo momci iz UGRIP-a, jer dešava se da čak ni policija ne može da pomogne.

Jedna od najpoznatijih legendi o tunelima Petrovaradinske tvrđave jeste ona o “zmiji ali”, koja živi u tunelima i davi sve one koji su zalutali u lavirintu. Legenda kaže da je za vrema kraljevine Jugoslavije jedan podoficir, rodom iz Crne Gore, u svađi ubio svog zemljaka. Da ne bi došlo do krvne osvete, porodici ubijenog su javili da je on greškom uhapšen i zatvoren u podzemlje Tvrđave, odakle je pokušao da pobegne, ali je naišao na neman koja ga je udavila. Legenda je opevana i u staroj narodnoj pesmi “Kad je ala vojnika zaklala”.

Deca deset sati izgubljena u lavirintu

Jednom su avanturu krenuli desetogodišnjak i njegove dve drugarice. Dečakova ideja bila je da impresionira devojčice igrajući “Rulet katakombe”, gde je poenta sam pronaći izlaz. Ubrzo su se izgubili i lutali podzemljem deset sati. Nastala je panika. Nisu uspeli da pronađu izlaz, ali jesu svetlost dana. Kroz puškarnice.

“Lutali su i ovde su se zadržali, jer je ovde bilo svetla. Da je pao mrak, bilo bi im mnogo teže da se snađu, jer kad padne mrak ove puškarnice više nemaju smisla”, kaže Leon, dok nam pokazuje mesto gde je troje dece uspelo da pronađe tračak svetlosti, ali i signala za mobilni telefon.

Dečak je proturio ruku kroz puškarnicu, široku taman toliko da dečja ruka može da prođe, i pozvao mamu. Objasnio joj je gde se nalaze, dao orijentire i saopštio joj da sami nikada neće znati da se izvuku iz lavirinta. Tada je nastala opšta panika i u porodicama ove dece.

“Njihova majka, kada je zvala, ona je bila u totalnom ludilu! Zvala je policiju, zvala je hitnu pomoć, napravila se čitava halabuka oko toga. Svi su, naravno, krenuli u pomoć, ali uzalud, kada niko od tih službi ne zna kako da stigne do mesta, dge su se deca nalazila”, kaže Leon.

Foto: DEker

Majka dečaka se u svoj toj panici setila UGRIP-a jer ih je viđala na društvenim mrežama i tamo ih i kontaktirala.

“ Dali smo joj logistiku kako da izađu, korak po korak. Dok sam ja s njom pričao telefonom, ona je istovremeno prenosila sinu, koji je bio na vezi, izbacio je telefon kroz puškarnicu, prebacio na interfon i slušao uputstva. Naša logistika pomogla im je da se izvuku, a pre toga su skoro pet sati lutali hodnicima, dok su imali baterije u telefonima. Kad sustajali su na jednom mestu gotovo još toliko stai, dok nisu uspeli da pronađu signal i pozovu pomoć”, seća se Leon jedne u nizu ovakvih situacija.

Kaže da nikada neće zaboraviti ni komentar jedne od devojčica, koje je drugar poveo u avanturu.

“Sa tobom više ne idem ni u park!”, tim rečima je završeno njihovo druženje toga dana, kaže Leon.

Leon kaže da do trećeg nivoa podzemlja vode čak i hodnici osnovne škole “Jovan Popović” i savetuje da ga deca izbegavaju, kako ne bi završili u lavirintu podzemnih katakombi.

Reklama

Tag