Kontaktirajte nas

VESTI

Stručnjaci upozoravaju: Zbog pljuskova prinosi će biti skoro prepolovljeni

Objavljeno

on

VOJVODINA – Pšenica na vojvođanskim oranicama počela je da crni u visini klasa, dosta je polegnutog žita i ako naredna tri dana bude bilo obilnijih padavina, prinosi će biti gotovo prepolovljeni od planiranih. Na ovakav scenario upozorava agrarni analitičar Čedomir Keco za InfoNet Vojvodina.

Foto: DEker

Česti lokalni pljuskovi, jak vetar, padanje leda, sve to obeležilo je proteklih nekoliko nedelja vremenske prilike u Vojvodini, što ratarima nije dalo priliku da završe žetvu. Meteorolozi najavljuju pljuskove i u naredna tri dana, što ratarima zadaje još veće muke.

Od početka juna palo oko 125 litara kiše po kvadratnom metru

Žito nije u silosima i ko zna koji put ponavlja se takav scenario. Većina ratara je procenjivala da će biti oko milion i po, čak i dva miliona tona, kvalitetne pšenice za izvoz. Sa ovakvim vremenskim prilikama, međutim, ako bude i milion tona, to će biti jako dobro”, kaže za InfoNet Vojvodina Čedomir Keco.

Vremenske prilike koje ratarima ove godine nikako nisu bile naklonjene, pa se tako dogodilo da, kada je trebalo da nalivaju pšenicu, padavina nije bilo, a kada je im je bilo neophodno suvo i toplo vreme, tada su usledili lokalni pljuskovi.

Obilne junske apdavine pogodovale kukuruzu, šećernoj repi, uljaricama, kažu stručnjaci

Ekipe iz lokalnih samouprava na terenu procenjuju štetu i celokupno stanje na poljoprivrednom zemljištu koje je pogođeno gradom, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Prema njegovim rečima, najviše udara grada bilo je na prostorima Aranđelovca, Topole, Priboja, Užica, Požarevca i Smederevske Palanke. Država je 13. juna, kaže ministar Nedimović, preko Republičkog hidrometeorološkog zavoda, ispalila 1.164 protivgradnih raketa.

“Od 15. aprila država je ispalila ukupno 7.930 raketa. Poređenja radi, svih 10 godina ranije u proseku je ispaljeno od 2.800 do 3.000 raketa, a ove godine skoro 8.000. Takođe, imali smo 38 dana sa mogućim dejstvom grada, a u proseku bude između 10 i 12 dana”, rekao je Nedimović.

Keco: “Zbog nedostatka Pravilnika o kvalitetu ratari oštećeni 15 odsto”

Agrarni analitičar Čedomir Keco kaže za InfoNet da je, osim vremenskih prilika, koje ratarima ove godine nikako ne idu na ruku, ogroman problem predstavlja i to što se pšenica u Srbiji ne razvrstava po kvalitetnim grupama, pa su i zbog toga ratari na gubitku.

“Država ratarima odavno duguje Pravilnik o razvrstavanju pšenice po kvalitetenim grupama i da se tako i plaća. Zbog takve situacije ratari koji proizvode zrno boljeg kvaliteta oštećeni su za 12 do 15 odsto po kilogramu”, naglašava Keco.

Kaže da u Srbiji postoji nekoliko kompanija koje pšenicu razvrstavaju po kvalitetu, ali ratarima koji takvu pšenicu proizvode, ipak, ne plaćaju dodatnu vrednost.

Foto: DEker

“Zbog toga je udeo najkvalitetnijih sorti svega oko 25 do 30 odsto u ukupnoj proizvodnji. U Srbiji je nekoliko kvalitetnih “tvrdih” sorti visokoproteinske pšenice, ali onima koji je proizvode niko ne plaća dodatnu vrednost”, kaže Keco.

Oprema za razvrstavanje pšenice po kvalitetnim grupama, kaže Keco, izuzetno je skupa, a mali silosi nemaju novca da investiraju.

“Uzimanje bankarskih kredita za mlinove je oduvek skupo i teška poslovna odluka, pogotovo ako nemaju pouzdanog kupca za brašno ili svoju pekarsku industriju. Ako bi se prerađivači pšenice odlučili da od ratara kupe 900.000.000 kilograma zrna pšenice, što je najmanja potrebna količina za hlebno brašno, oni bi ratarima po ceni od 18 dinara po kilogramu isplatili 1.620.000.000 dinara. Ali, tu nije kraj žetvene računice. S obzirom da se računa na prinos od oko dva miliona tona, a da planirani izvoz teče sve do nove žetve, u Srbiji će ostati „zamrznuto” oko 3,4-4 milijarde dinara samo u pšenici. Ova roba u novac, bolje rečeno neophodna obrtna sredstva, neće biti pretvorena sve do kraja iduće godine”, objašnjava Čedomir Keco.

Reklama

Tag