Kontaktirajte nas

VESTI

Sve manje programa za decu, nasilje i zlostavljanje dece najčešća konotacija u novinskim tekstovima

Objavljeno

on

SRBIJA Na televizijama u Srbiji u proseku se emituje manje od jednog priloga o deci dnevno u celokupnom programu i manje od jednog teksta dnevno u analiziranim dnevnim listovima. Ovo je pokazalo istraživanje „Medijska slika dece u Srbiji 2018.“ koje je sproveo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM).

Istraživanje je sprovedeno u periodu od 20. jula do 1. oktobra ove godine i obuhvatilo je televizije sa nacionalnom frekvencijom (RTS 1, TV Pink, TV Prva, TV O2 i TV Happy), kao i sedam dnevnih novina (Politika, Danas, Večernje novosti, Blic, Kurir, Informer i Srpski telegraf) prenosi list Danas.

Uspesi i dostignuća dece retko prisutni na televiziji i u štampi

Kada je reč o konotaciji medijskih objava, čak 57,95 odsto tekstova u dnevnoj štampi ima negativnu konotaciju, dok televizije pokazuju veći senzibilitet prilikom izveštavanja o deci, jer su sa 44,19 odsto najbrojniji prilozi sa pozitivnom konotacijom. Međutim, zbirni rezultat za televizije i dnevnu štampu pokazuje da je od ukupno 769 objava u svim analiziranim medijima skoro polovina sa negativnom konotacijom.

Posebno zabrinjavajući podaci odnose se na teme koje su dominatne u domaćim medijima. Iako se i tu beleži razlika u izveštavanju televizije i dnevne štampe, zbirni rezultati pokazuju da su zlostavljanje dece, nesreće, nasilje i narkomanija teme u čak 56 odsto objava o deci, dok su istovremeno uspesi i dostignuća dece izuzetno retko prisutni i na televiziji i u štampi i udeo takvih objava svodi se praktično na nivo statističke greške.

Mračni povodi“ i zabavni sadržaji dominantni

Na nacionalnim frekvencijama u Srbiji, osim „mračnog“ povoda za izveštavanje o deci u medijima, deca se pojavljuju u dve vrste programa – u Dečjem dnevniku RTS-a, koji vode deca i u raznim talent šou programima i kolažnim emisijama, kao igrači folklora ili plesnih škola i sekcija, kaže novinarka i urednica nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević. Ona kaže da Dečji dnevnik vode deca, ali ga ne gledaju deca već odrasli kojima su slatki mali voditelji.

Dečji časopisi su gotovo izumrli jer su neprofitabilni, mada, dobar trend imamo u izdavaštvu i sve široj ponudi dečje literature za sve uzraste. S druge strane, novi mediji, a najviše YouTube, upravo za ciljnu grupu imaju decu od sedam do 14 godina, ali tu se srećemo sa problemom kvaliteta sadržaja, jer jutjuberi često ne vode računa o rečniku i skloni su verbalnom nasilju prema konkurentima, što deca kopiraju i time se perpetuira vršnjačko nasilje“, ocenjuje Gligorijević.

Jutjuberska scena poboljšaće se sama od sebe u budućnosti

Razvojem novih tehnologija decu više privlače pametni telefoni i tableti nego tradicionalni mediji.

Uz to, formati koji se plasiraju na YouTube-u prosto nisu nešto što bi funkcionisalo na televiziji. Zato mislim da će se i jutjuberska scena u budućnosti popraviti sama od sebe, ne toliko zbog nekih etičkih principa, nego zato što bolji sadržaji mogu bolje da se monetizuju“, objašnjava sagovornica lista Danas.

Osim pojavljivanja dece u medijskim prilozima, u Srbiji je očigledan i nedostatak posebnog programa namenjenog deci, ali diskutabilan je i kvalitet takvog sadržaja. Udruženje novinara Srbije i UNICEF uradili su istraživanje na ovu temu pre četiri godine, koje je pokazalo da su emiteri u Srbiji tada trećinu svog programa posvećivali sadržajima za decu. Međutim, najveći procenat, 65 odsto od ukupno emitovanog programa za decu, činili su crtani filmovi. Primećeno je da najmanji udeo crtani filmovi imaju u programima javnih servisa, RTS i RTV, ali da je na istim, s druge strane, zabeležen najveći broj emisija sa učešćem dece.

Javni servis i komercijalni emiteri nude najmanje programa za decu do šest godina

Najveći broj emisija prilagođen je uzrastu sedam do deset godina, a zatim uzrastu od 11 do 14 godina uz napomenu da komercijalne televizije imaju vrlo oskudan program prilagođen deci te dobi. U ovoj analizi se ističe da javni servisi i komercijalni emiteri sa nacionalnom frekvencijom najmanje nude sadržaje za uzrast do šest godina.

Kao najzastupljenije teme u dečijim programima nalaze se magija, transformacija, čudovišta, zatim nasilje i borba protiv zla, a uočeno je da najmanje ima dečijeg programa koji se bavi higijenom, zdravljem, ishranom“, navodi se u analizi UNS i UNICEF.

Izvor: Danas

Reklama

Tag