Kontaktirajte nas

VESTI

Propadaju dvorci u Vojvodini

Objavljeno

on

Foto: DEker

BEOČIN – Dvorci, kojih u Vojvodini ima oko 70 i svi su od neprocenjivog kulturno-istorijskog značaja, gotovo da nestaju. Svi su propali, oronuli, zapušteni, osim onog u Padeju, koji je u privatnom vlasništvu. Osim dvoraca, tu su i letknjikovci i plemićke kuće iz 18. i 19. veka, koji su pod zaštitom i predstavljaju kulturno dobro. I oni su u istom stanju.

Špicerov dvor u Beočinu

Nekada ponos jednog vremena i veleposedničke porodice, danas oronuli zamak, kojim caruje sablasna tišina. Kroz ova vrata nekada su prolazili najugledniji plemići 19. veka, danas natpis na ulazu “zabranjen pristup” opisuje u kakvom je stanju.

Od nekada najlepše građevine u celoj Vojvodini do zamka duhova, kako ga danas nazivaju Beočinci. Ovaj dvorac pre dva veka bio je porodični dom čuvene bogataške porodice Špicer iz Beočina. Više od dve decenije je oronuo.

Foto: DEker

Tokom te dve decenije bilo je pokušaja privatizacije, ali investitori su odustajali zbog skupe rekonstrukcije. Mnogi su slamku spasa videli u privatizaciji Beočinske cementare, čiji je, inače, jedan od prvih vlasnika bila upravo porodica Špicer. Iako je bilo govora da su novi vlasnici cementare u obavezi da obnove i dvorac, ta stavka izbačena je u aneksu ugovora o privatizaciji.

Klint Istvud i Holivud u Beočinu

Beočinci su ogorčeni zbog nebrige o zamku, u kojem su inspiraciju za svoje filmove pronalazili i holivudski glumci i producenti. Nikola Lužajić seća se vremena kada je, kao statista u filmu Klinta Istvuda, snimao neke od kadrova.

“To je bilo 67, 68. godine bilo je snimanje ovde, u Maradiku i u Kameničkom parku. Slučajno sam, kao klinac, poznavao Batu Kamenog, zvanog Zvonce i onda su me oni angažovali. Bio sam s njima u tom filmu. Moja uloga je bila zanemarljiva za ceo film, ali za mene dragoceno iskustvo. Vozio sam motor i neki stari ratni džip. Snimanje filma trajalo je nekih mesec dana. Za nas, Beočince, nezaboravno vreme, jer ne dolazi svaki dan u naše selo jedan Klint Istvud i ostali Holivud”, prepričava kroz smeh Nikola.

Foto: DEker

Da bi koliko-toliko sprečili potpuno propadanje dvorca u Beočinu, zaštitari iz pokrajinskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture uradili su privremnu zaštitu krova. Najavili su i izradu projektne dokumentacije sanacije, rekonstrukcije i konzervacije.

Istoričarka koja je stavila pod zaštitu većinu dvoraca: Država nema rešenje

Iz Beočina odlazimo u Sremsku Kamenicu. Dvorac “Marcibanji-Karačonji” u mnogo je boljem stanju, koristi ga preduzeće “Vode Vojvodine”, ali je zatvoren za posetioce. Istoričarka umetnosti i autorka knjige “Dvorci i letnjikovci Vojvodine” Branka Kulić, osamdesetih, devedesetih godina prošlog veka bila je ta koja je većinu dvoraca u Vojvodini stavila pod zaštitu.

“Oni su u katastrofalnom stanju! Možemo reći baš tu, tako tešku reč, zato što čak ni za Čelarevo koji je od izuzetnog zanačaja, znači prve kategorije što se tiče vrednosti arhitekture i uopšte čitavog našeg kulturnog nasleđa, ni taj objekat nije u dobrom stanju. I svi ostali su manje-više napušteni, zatvoreni i propadaju”, kaže istoričarka.

Napominje da je veliki broj dvoraca stavila pod zaštitu jer je, kako kaže, videla perspektivu, ali strahuje da bi ta zaštita mogla da bude skinuta, jer je najveći broj propao.

“Novac je mogao da se nađe, da je postojala volja, ali nije. Nije bilo brige. Tako je nastala ogromna šteta, jer Srbija, za razliku od zemalja u okruženju, za njih nema rešenje”, kaže istoričarka.

Foto: DEker

Vlasništvo – kamen spoticanja

Dva najveća problema vlasništvo i namena dvoraca. Neophodno je, kaže istoričarka, pronaći im namenu, a u svim tim ruiniranim spahijskim dvorovima ona vidi turistički, kulturni i ekonomski potencijal. Treći problem su zakoni koji regulišu ovu oblast, čija rešenja su, kako kaže, nepovoljna po korisnike i vlasnike tih objekata.

“S obzirom na to da država nema obavezu da mora da ih održava, a sami vlasnici nemaju sredstava, nemaju uslova za održavanje. Mora da postoji vlasnik, titular. Insistiram na privatizaciji i vlasnicima koji će imati interes da ulože u njih.”, kaže Branka Kulić, ističići da među propalim dvorcima, u koje nije ulagano, ima čak i onih koji su privatizovani, poput dvorca u Sokolcu. S druge strane, dvorac Fantast relativno je u dobrom stanju, jer se nalazi u turističkoj ponudi.

 

Reklama

Tag