Kontaktirajte nas

VESTI

Dušan Branisavljević ne može do svoje imovine, Crkva tvrdi da je njena

Objavljeno

on

SREMSKI KARLOVCI/BEOGRAD – Dušan Branisavljević iz Sremskih Karlovaca i njegovih četvoro rođaka, već skoro godinu dana ne uspevaju da upišu u Katastar nepokretnosti da su vlasnici dela poslovne zgrade u centru Beograda, jer Srpska pravoslavna crkva (SPC) tvrdi da ta imovina pripada upravo njoj. Tako bismo najjednostavnije mogli da opišemo situaciju u kojoj se nalaze naslednici ranijih vlasnika ove zgrade na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Beogradu.

Od stupanja na snagu zakona o vraćanju oduzete imovine (restituciji) fizičkim licima i verskim zajednicama, kada su naslednici počeli da se bore za imovinu koja je njihovim precima oduzeta i dodeljena državi, u javnost su isplivale najrazličitije priče na ovu temu. Poznati su i slučajevi u kojima SPC, kroz postupak zamenske restitucije, uspevala da dobije pravo svojine nad određenim objektima.

Slučaj Dušana Branisavljevića, tvrde njegovi pravni zastupnici, razlikuje se od svih ostalih. Prvi put se dešava da SPC vodi spor sa fizičkim licem, a ne državom, tvrde naslednici nacionalizovane imovine iz ove priče.

U pravnoj praksi nije zabeležen ovako drastičan slučaj, u kojem državni organi i organizacije postupaju suprotno zakonima i Ustavu Republike Srbije, ignorišu pravnosnažne odluke nadležnog suda, te dozvoljavaju SPC da vrši pritisak na Sud”, kaže Mladenka Vučković, pravni zastupnik Dušana Branisavljevića.

Pravnosnažno Rešenje Prvog Osnovnog suda u Beogradu

Predmet spora je poslovna zgrada na Obilićevom vencu 2-4. U toj zgradi, Dušanu Branisavljeviću i njegovim rođacima, kao naslednicima, kroz tri delimična Rešenja Agencije za restituciju, vraćeno je pravo svojine nad jednom četvrtinom idealnog dela na 28 poslovnih prostora.

Da bismo svoje idealne udele učinili realnim, moji rođaci i ja smo sproveli postupak tzv.fizičke deobe sa Gradom Beogradom, kao zakupodavcem i imaocem prava javne svojine na preostale tri četvrtine na tih 28 poslovnih prostora. Postupak fizičke deobe okončan je pravnosnažnim rešenjem Prvog Osnovnog suda u Beogradu, u februaru ove godine i time smo mi stekli pravo svojine na tri poslovna prostora ukupne površine 750 kvadrata, a Gradu Beogradu pripalo je preostalih 25 poslovnih prostora”, objašnjava Branisavljević.

Na osnovu toga, Branisavljević i ostali naslednici trebalo je da budu upisani u Katastar nepokretnosti da su vlasnici ove imovine. Bili su, kažu, uvereni da je sve samo pitanje procedure, ali onda su iznenada saznali da se u celu ovu priču uključila i Srpska pravoslavna crkva.

Saznavši da postoji pravnosnažno rešenje Suda, Agencija za restituciju po hitnom postupku u roku od sedam dana donosi Delimično rešenje, kojim je u postupku zamenske restitucije Srpskoj pravoslavnoj crkvi u svojinu dala, kao odgovarajuću imovinu, četvrtinu idealnog dela ove zgrade, a tu spadaju i ova tri poslovna prostora, koja su u svojini fizičkih lica, “jedan na jedan”, tvrdi advokat Mladenka Vučković, dodajući da se u tome ogleda presedan, kada je u pitanju restitucija u Srbiji.

Branisavljević tvrdi da je Agencija Srpskoj pravoslavnoj crkvi, na ime oduzete imovine, a kroz postupak zamenske restitucije vratila njegove poslovne prostore, koji imaju višestruko veću vrednost od one imovine koju SPC “zamenjuje”.

SPC je imala stanove na adresi Studentski trg 8 i oni nisu mogli da budu predmet naturalne restitucije u korist SPC, pa je Agencija za restituciju odlučila da Crkvi, kao “odgovarajuću imovinu” vrati naše poslovne prostore, po drastično nižoj ceni od tržišne. Time je nama, kao naslednicima nacionalizovane imovine, ali pre svega Gradu Beogradu i Republici Srbiji učinjena materijalna šteta od nekoliko desetina miliona dinara”, kaže Branisavljević.

Čije Rešenje je ništavo?

Naslednici tvrde da je takvo Rešenje Agencije ništavo, pa su tražili da po hitnom postupku taj dokument Agencije bude poništen, pozivajući se pri tom na pravnosnažno Rešenje Osnovnog suda o fizičkoj deobi.

Agencija je, međutim, taj zahtev odbila kao neosnovan, te svoju odluku obvrazložila činjenicom “da je Rešenje Suda ništavo, po Odredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju”, te ocenila da je samim tim sudsko pravnosnažno rešenje neobavezujuće.

Molba za urgenciju SPC Republičkom Geodetskom zavodu

Smatramo da je Agencija za restituciju, želeći da pribavi protivpravnu materijalnu korist za SPC, grubo prekršila Ustav Srbije, koji garantuje nezavisnost Suda i njegovih odluka od svih drugih organa i obavezu državnih organa da postupaju po odlukama Suda. Zato se nameće pitanje da li je pravda na strani jačega”, pita pravni zastupnik Dušana Branisavljevića, koja je podnela tužbu Upravnom sudu.

Ubrzo nakon naše tužbe Upravnom sudu, SPC podnela je zahtev Katastru nepokretnosti Stari grad za upis prava svojine po još nepravnosnažnom rešenju Agencije za restituciju”.

Katastar nepokretnosti Stari grad postupio je po zahtevu SPC za upis svojine, te doneo Rešenje prava svojine.

Presedan je da Katastar takvo Rešenje donese po zahtevu Crkve, a ne Agencije koja jedina po službenoj dužnosti može da traži upis prava svojine. Još veći je presedan što u Rešenju Katastra piše da donose Rešenje “po zahtevu, koji je, postupajući po službenoj dužnosti, podnela SPC, kao imalac javnih ovlašćenja”. Nejasno je koja to javna ovlašćenja ima Crkva”, kaže Vučković.

SPC: “Nedopustivo da Crkvi ne bude vraćen bar deo ove državne imovine”

Srpska pravoslavna crkva se zbog spora oko ove imovine poslala dvadesetak pisama na nekoliko adresa. Obraćala se, između ostalog, i tadašnjem gradonačelniku Beograda Siniši Malom, u kojem ga obaveštava da je “delimičnim rešenjem od 20. februara izvršeno vraćanje četvrtine idealnih delova prostora”.

Obavešteni smo da postojeći zakupci u ovom objektu vrše pritisak na gradsku upravu da se Grad Beograd protivi vraćanju i da spreči ovu zamensku restituciju”, navedeno je u dopisu SPC, u koji je redakcija InfoNet Vojvodina imala uvid.

Pismo SPC gradonačelniku Beograda

SPC navodi da su posvećeni da se ovaj postupak okonča u skladu sa Zakonom.

Nedopustivo bi bilo da Srpskoj pravoslavnoj crkvi – Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj bude uskraćeno vraćanje bar dela ove državne imovine u skladu sa Zakonom, iz razloga što određen broj zakupaca u vraćenom prostoru, uglavnom, bez ugovora o zakupu, se protivi, jer više želi Državu za zakupodavca, a ne Crkvu”, piše u dopisu koji je SPC dostavila bivšem gradonačelniku Beograda.

Osim što je pisala gradonačelniku, SPC poslala je Molbu za urgenciju upisa svojine na nepokretnosti republičkom Geodetskom zavodu, službi za katastar. Oni podsećaju da su ovoj Službi pismo urgencije slali već tri puta, u aprilu, maju i početkom juna.

Iako su ispunjeni uslovi za upis prava svojine predviđeni Zakonom o državnom premeru i katastru, do danas nije odlučeno po tom pitanju”, navodi SPC u pismu urgencije Katastru. Oni, uzgred, zalaganje naslednika i njihovog pravnog zastupnika za upis prava svojine u Katastru ocenjuju kao “neosnovanu i neopravdanu intervenciju”, te da su oni nesmetano to pravo upisali, a da se to pravo “sada uskraćuje Crkvi”.

U celini pratimo ovaj postupak i sve što se oko njega događa, pa smo veoma zabrinuti za ovakvo ponašanje Službe za katastar neporketnosti”, zaključuje Crkva u svom pismu urgencije.

Izvor: InfoNet Vojvodine

Reklama

Tag