Aleksandar Reljić, autor filma “Enkel”

“Iza svakog zločina stoji velika pljačka”

NOVI SAD – Preživela logorašica iz Aušvica simbolično je usvojila unuka najvećeg zločinca u istoriji čovečanstva – u tu jednu rečenicu stala je sva suština dokumentarnog filma “Enkel” (“Unuk”), novosadskog novinara Aleksandra Reljića. Novinar Dejli Telegrafa rekao je Reljiću da će to biti vrhunski film, kad ga je moguće objasniti tako jednostavno. Da je bio u pravu bilo je jasno već posle premijere u novosadskoj “Areni Sinepleks, kada je pobrao odlične kritike.

Foto: DEker / Aleksandar Reljić i Sanja Eker

“Enkel” je priča o dvoje ljudi koji se suočavanju sa najmonstruoznijim zločinom u istoriji. O dvoje ljudi koji praštaju. Jedno od njih je tragična ličnost, Rajner Hes, unuk SS komandanta Aušvica Rudolfa Hesa. Rajner je raskinuo odnose sa porodicom i u 15. godini otišao od kuće, kada je shvatio da je njegov deda odgovoran za industrijsko uništenje dva i po miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu. Druga osoba je Eva Mozes Kor, preživela logorašica Aušvica, koja je bila podvrgnuta smrtonosnim eksperimentima doktora Jozefa Mengelea. Eva je oprostila sopstvenim dželatima, “odbijajući da do kraja života nosi breme viktimacije na svojim leđima”.

Njih dvoje zavetovali su se u Aušvicu da će se zajednički boriti protiv rasizma, antisemitizma i ksenofobije u današnjem svetu.

“Ja ovog čoveka moram da pronađem i snimim film”

“Rajnera Hesa, unuka komandanta Aušvica Rudolfa Hesa, koji je organizovao industrijsko ubijanje Jevreja u gasnim komoroma, prvi put sam video i čuo na CNN-u, u emisiji Kristijan Amanpur. Direktno se uključio iz Krakova, gde je došao na obeležavanje godišnjice stravičnog zločina, koji je počinio njegov deda. Zanemeo sam. Odmah sam znao da je to film!”, kaže u intervjuu za InfoNet Aleksandar Reljić, scenarista i reditelj dugometražnog dokumentarnog filma “Enkel”, u produkciji Radio televizije Vojvodine.

“Film sam posvetio deset hiljada Jevreja iz Bačke, koji su odvedeni i ubijeni u Aušvicu da se ne bi zaboravilo njihovo stradanje”.

Nedugo zatim otkrio je još jedan detalj koji je celu priču učinio još više filmskom – da je preživela logorašica Eva Mozes Kor simbolično usvojila Rajnera Hesa, čiji je deda u Aušvicu, u proleće 1944, za 56 dana ubio 425.000 ljudi, žena i dece sa područja tadašnje Mađarske, u okviru nacističkog projekta “konačno rešenje”. Čin simboličnog usvajanja obavili su upravo u Aušvicu.

“Holokaust se ponovo može desiti”

Opisujući kako je bilo snimati film u Aušvicu, svestan činjenice da hodaš po tlu stvorenom od pepela logoraša, prvo što Reljić izgovara je da “bi svi ljudi na svetu morali da posete Aušvic”.

“Jer, holokaust uopšte ne bi trebalo posmatrati kao pojedinačni zločin ili kao jedinstveni društveni kontekst u vremenu kada se dogodio. Holokaust je univerzalni zločin koji treba posmatrati kao večnu opomenu da tako nešto može da se desi ponovo. To je bilo prvi put u istoriji da imamo industrijsko istrebljenje ljudi. Mislim da tako nešto slično danas nemamo na tom nivou, na nivou direktnog istrebljenja ljudi, ali da se svakako zločini dešavaju na celom svetu. Oni su uvek deo prethodnog širenja mržnje, straha, ksenofobije, gajenja ljudskih predsrasuda, a sve zbog toga da bi se ljudima lakše vladalo, da bi se moglo lakše pljačkati. Jer, iza svakog zločina stoji velika pljačka”, kaže Aleksandar Reljić u intervjuu za InfoNet.

O tome kako je upoznao Rajnera Hesa, kako je Hes reagovao na njegovu ideju o snimanju filma i da li je odmah prihvatio, šta je novo otkrio o Hesu, imaju li ovi prostori svog Rajnera Hesa, da li ćemo u 21. veku gledati novi Aušvic – poslušajte u intervjuu sa Aleksandrom Reljićem.

Pozadina priče o “Enkel”-u

Rajner Hes je unuk Rudolfa Franca Ferdinanda Hesa, koji je 16.04.1947. obešen u Aušvicu za ubistvo dva i po miliona Jevreja. Rudolf Hes je u Aušvicu organizovao industrijsko ubijanje Jevreja u gasnim komorama i krematorijumima, u okviru nacističkog projekta „konačno rešenje“, a u proleće 1944, za 56 dana ubija 425.000 ljudi, žena i dece sa područja tadašnje Mađarske. U vreme Drugog svetskog rata, Bačka je bila deo mađarske okupacione zone i te 1944, preko deset hiljada Jevreja sa njenih prostora odvedeno je u Aušvic, u sigurnu smrt. Kao komandant Aušvica, Rudolf je sa porodicom živeo u vili, pored logora, tako da su se Rajnerov otac Hans Jurgen i njegove tri sestre i brat, igrali u dvorištu kuće, na samo 100 metara od krematorijuma, u kojem su spaljivani ljudi. Tako da se Rajnerov deda, nakon svakodnevnog ubijanja preko 10.000 ljudi „vraćao kući sa posla“ i vodio „normalan porodični život“. Rajner Hes, unuk masovnog ubice, zapravo je tragična ličnost koja se bori sa duhovima prošlosti, kako bi zaštitio sopstvenu decu i unuke od mračnog porodičnog nasleđa.

*Aleksandar Reljić je novinar i urednik u Dokumentarno-obrazovnom programu Radio televizije Vojvodine. Rođen je 1974. u Beogradu. Tokom dvadesetogodišnje novinarske karijere bio je autor dokumentarnih filmova, emisija i reportaža, na temu ljudskih prava, ksenofobije, ratnih zločina i međuetničkih odnosa, uglavnom na prostoru bivše Jugoslavije, ali i šire. Autor je nekoliko dokumentarnih filmova, među kojima su: “Kosovo… Nazdravlje!” (NDNV/BIRN, 2017), “Auschwitz – Jugoslovensko sećanje” (RTV 2015), “Kutija sećanja” (RTV, 2017),  “Zid” (2015), “Zarobljeni u devedesete” (RTV, 2012).

*Filmska ekipa – Milica Stojanov, umetnički direktor, Viktor Prell, snimatelj, Goran Velemir, direktor fotograje, Miroslav Kerezović Keckec i Mihajlo Obrenov, kompozitori muzike, Uroš Jandrić, montažer,.